Drago kamenje, odnosno dragulji, minerali su prirodnog porekla, koji su poznati po svojoj izuzetnoj lepoti i retkosti, te zahvaljujući tome uživaju posebni status u svetu, a naročito u juvelirskom zanatu. Zbog svojih karakteristika, od najranijih civilizacija obrađuju se, kako bi se dodatno istakla njihova blistavost i atraktivnost.
Obradom dragog kamenja, tokom istorije stvarani su najlepši umetnički predmeti i nakit, za koji su se neretko vezivala ne samo estetstka, već i magijska svojstva, što je posebno doprinosilo vrednosti dragulja. Osim za izradu nakita, drago kamenje je kroz istoriju imalo i razmensku vrednost, te su bili osnov za trgovinu.
Dragulji dolaze u brojnim varijantama, odlikuju ih različiti oblici, boje, nijanse ali i retkost, strukura i postojanost. Na osnovu svih pobrojanih parametara, određuje se i vrednost dragog kamena, koja se dodatnim obradama može još više istaknuti. Koji će način juvelirske obrade biti primenjen, zavisi umnogome od fizičkih svojstava dragulja.
Značaj plemenitih minerala, poznat je od najstarijih dana ljudske civilizacije, o čemu svedoči i činjenica da se pominju već u Bibliji. Njihova vrednost ne jenjava vremenom, naprotiv, zbog svoje simbolike i estestke prijemčivosti, dragulji su u žiži interesovanja i danas.
U nastavku teksta, upoznajte se sa istorijom i značenjem dragog kamenja, njihovom primenom i neprocenjivom vrednošću u juvelirskom zanatu.
Kao što smo već naglasili, drago kamenje su zapravo minerali koji su direktan produkt zemljine površine. Neki od ovih dragulja oformljeni su duboko u zemlji, a izašli su na videlo usled različitih fenomena poput zemljotresa, odrona ili eksplozija.
Formiranje dragulja odvija se na različite načine, pa tako imamo slučajeve u kojima se sitni kristali drugih vrsta minerala, ujedinjuju u jedan, ili primere u kojima se dragi kamen kristalizuje postepeno, usled izlaganju vrelih tečnosti i gasova, duboko unutar zemljine kore. Neki od minerala, mogu se pronaći i unutar šupljina i pukotina stena.
Budući da je obrazovano duboko unutar zemlje, na kamenju ponekad možemo primetiti male tragove nesavršenosti, poput tačkica i neravnina koje se stručno nazivaju – inkluzije. Upravo nam ove nepravilnosti na dragulju, mogu dati podatke o njegovom poreklu i mestu nastanka.
Takođe, na osnovu inkluzija, iskusni juveliri i profesionalci, mogu utvrditi da li se radi o mineralu prirodnog porekla, ili sintetičkom kamenu. Suvišno je reći da prirodno drago kamenje ima mnogo veću vrednost, budući da je izuzetno teško dostupno, odnosno retko.
Upravo je raritet jedan od ključnih kriterijuma koji određuje da li će se određeni mineral svrstati u dragi kamen. Pored retkosti, tu su i faktori lepote i postojanosti.
Pa tako, iako je faktor lepote ujedno i najsubjektivniji, jedan je od najbitnijih koji kamen mora da poseduje. Uglavnom se estetska svojstva minerala procenjuju na osnovu nekih od kategorija poput – boje, prozirnosti, sjaja, određenih optičkih efekata i svetlosnih pojava, poput irizacije i aterizma.
Fizičke osobine i hemijska struktura minerala, njihova postojanost, krucijalni je faktor u juvelirskom radu, budući da osobine mineralne sirovine direktno utiču na obradu kamena.
Pa tako, poželjne fizičke karakteristike kamena jesu čvrstina, otpornost na udarac i hemijska rezistentnost – budući da je nakit svakodnevno izložen različitim atmosferskim prilikama, te tečnostima poput vode.
Upravo će od svih ovih faktora zavisiti kvalitet obrade nekog minerala, koja za cilj ima isticanje njegovih najboljih karakteristika.
Lepota i očaravajući izgled, prirodna su datost minerala, a zadatak najboljih juvelira je da dodatnom obradom, kamenu još više istaknu ove estetske vrednosti, prikriju i otklone potencijalne nedostatke, poput već pomenutih nesavršenosti – inkluzija.
Kojem će vidu juvelirske obrade zanatlija pribeći, zavisi upravo od prirodnih karakteristika datog minerala, njegova veličina, boja, sjaj, prozirnost, kristalizovanost. Postoji mnogo vrsta obrade dragog kamenja, a mogu se izdovojiti dva osnovna tipa – facetiranje i zaobljavanje.
Facetiranje služi kako bi se naglasili prirodni svetlosni efekti dragog kamena, odnosno njihova brilijancija.
Zaobljavanje, kao što i samo ime insinuira, predstavlja način obrade kamena zaobljavanjem, koji se najčešće upotrebljava prilikom tretiranja neprovidnog i poluprovidnog juvelirskog dragog kamenja.
Kada je reč o juvelirskom zanatu, prilikom obrade kamena, koristi se i niz različitih tehničkih operacija poput sečenja, brušenja i poliranja. Sečenje se koristi za prve, najgrublje radove i oblikovanje, brušenjem se sirovina dovodi u željenu formu, koja je i dalje nekompletna, dok se poliranjem obrazuju glatke površine, i finalni radovi.
Bitno je napomenuti, da iako većina dragog kamenja zapravo jesu minerali, postoje i dragulji koji nisu mineralnog porekla. Takvo je organsko drago kamenje, koje dobijamo iz živih organizama – poput školjki! Naime, biser je takođe smatran draguljem, dobijen iz prirodnog procesa, iako nije mineralnog porekla.
S druge strane, svaki mineral nije istovremeno i dragi kamen, već se mora isticati određenim posebnim svojstvima, koje smo prethodno nabrojali, odnosno – lepotom, raritetom i postojanosti. Samo minerali koji ispunjavaju sva tri uslova, ispunjavaju kriterijum dragulja, a takvi su – dijamant, safir, smaragd i rubin.
Takođe, i vrednost juvelirskog predmeta, koji je oplemenjen nekim od ovih kamenova, biće uslovljena pomenutim svojstvima.
Svetska juvelirska konfederacija – CIBJO, 1999. godine, napravila je podelu tri grupe plemenitih minerala, najvrednije, i ujedno najskuplje drago kamenje predstavljaju upravo prethodno pomenuti – rubin, safir, smaragd i dijamant.
Sledeća klasifikovana grupa, ujedno je i najmnogobrojnija, te sadrži najrazličitije plemenite minerale i stene, poput žada, ametista, tirkiza i drugih. A poslednja, najmanje vredna grupa definisana je pod kategorijom ornamentalnog, odnosno, ukrasnog kamenja.
Upravo na osnovu prethodno rečenog, možemo napraviti i podelu između dragog i polu-dragog kamenja. Naime, u kategoriju dragog kamenja, odnosno dragulja, spadaju oni najređi, najvredniji, najotporniji minerali – dijamanti, smaragdi, rubini i safiri. Ovo je ujedno i najskuplje drago kamenje, iz očiglednih razloga.
Svo ostalo juvelirsko kamenje kategorizuje se kao polu-drago, budući da predstavljaju minerale koji su zastupljeniji u prirodi, te su lakši za obradu i zbog toga je njihova vrednost, kao i cena, po pravilu niža. Vrednost dragog kamena, izražava se u karatima, koji je proporcionalan jednoj petini grama.
Ove “karate” ne treba pomešati sa mernim jedinicama za zlato, a treba pomenuti da na vrednost dragulja utiču i brojne finese. Pa tako, u slučaju dijamanta, njegova vrednost raste većom prozračnošću, dok se bezbojni dijamant smatra najznačajnijim varijetetom, upravo zbog svog rariteta, a slično je i sa crvenim dijamantom.
Pomenuli smo da, ljudsko interesovanje za kristale datira još od najranijih zajednica, te da se drago kamenje pominje još u Bibliji – u direktnom i simboličkom značenju. Pa tako u knjizi Izlazak, možemo primetiti da se 12 Izraelskih plemena imenuje upravo po 12 vrsti polu-dragog i dragog kamenja.
Najverovatnije da zbog očaravajućeg i gotovo hipnotišućeg izgleda dragog kamenja, nalazimo dokaze o korišćenju dragulja u gotovo svim najranijim civilizacijama širom sveta, gde im prepisuju isceliteljska, a čak i magijska svojstva.
Tako su Rimljani verovali da uz pomoć dragulja mogu da povrate vid, a Egipćani su drago kamenje zelene boje koristili za olakšanja tegoba prilikom porođaja. Takođe, mnogi vladari i kraljevi tokom istorije, unutar različitih kultura, koristili su drago kamenje kao amajlije pri osvajanjima i donošenju važnih odluka.
Svaki dragi kamen poseban je na svoj način i za svaki se, unutar različitih kultura tokom istorije, pa sve do danas, vezuje određeno verovanje i simbolika. Iza svih ovih verovanja, krije se zanimljiva mitologija, koja pokazuje nesumnjivi značaj dragog kamenja za civilizaciju, te njihovu neprolaznu vrednost.
Drago kamenje zelene boje oduvek je imalo posebni status u mitologiji i narodnim verovanjima prvih civilizacija. Pa su tako Egipćani verovali da vas ovaj kamen može zaštiti od zla, ali i olakšati porođaj.
U Egipatskoj kulturi, smaragd se povezivao sa mladošću i rođenjem, o čemu svedoče brojne mumije faraona, koji su sahranjivani sa ovim dragim kamenom, a veruje se da je bio omiljeni dragulj kraljice Kleopatre.
Ne samo u egipatskoj kulturi, već i u drugim kulturama, smaragd je dragi kamen koji se povezivao sa zdravljem očiju, što se može objasniti već utvrđenom činjenicom u psihologiji boja, koja navodi da je zelena boja ona koja umiruje i opušta oči.
U određenim izvorima, možemo pronaći informacije koje ukazuju na to da je Neron gledao gladijatorske borbe kroz smaragd, upravo zbog ovog smirujućeg efekta.
Smaragdi dolaze u različitim nijansama zelene, sve od jako zelenih tonova, do onih sa primesama plave i žute. U slučaju ovog dragog kamena, boja je upravo glavno odličje po kome se utvrđuje kvalitet, za razliku od nekih drugih vrsti dragulja.
Još jedna specifičnost za ovaj dragulj, jeste da gotovo sve smaragde prirodnog porekla, karakterišu prirodne inkluzije, te je juvelirski kamen podmazan uljem ili smolom, kako bi se popunile sitne nepravilnosti. Upravo na osnovu ovoga profesionalni juveliri razlikuju smaragd prirodnog porekla od sintetičkih.
Nakit oplemenjen ovim dragim kamenom, zbog svoje simbolike povezane sa mladošću i plodnošću, idealan je za dame koje žele da prošire svoju porodicu, ali i za starije dame, budući da će komadi kakav je prsten sa smaragdom u kombinaciji sa belim zlatom nesumnjivo ostaviti utisak beskompromisne elegancije, i šarm večitog mladalačkog duha.
Crveno je boja ljubavi, a jarko crvena boja ovog kamena komunicira i asocira upravo to! Savremena psihologija boja povezuje crvenu boju sa određenim emocijama poput strasti, uzbuđenja, moći i ljubavi, te će prsten sa rubinom predstavljati fantastičan verenički prsten, koji komunicira najdublje i najiskrenije emocije.
Pored očigledne asocijacije na ljubav, neki podaci ukazuju na to da su drevni Hindusi prinosili žrtvu u vidu rubina bogu Krišni, u nadi da će u sledećem životu biti reinkarnirani u vladare. Ivan Grozni nosio je nakit od rubina kako bi sačuvao zdravlje srca, a vojnici iz Burme, kao i mnogi drugi širom sveta, rubine su koristili kao zaštitu.
Vrednost rubina takođe može zavisiti od boje, koja može varirati od jarko roze do zagasito crvene. Boja najvrednijeg rubina ne treba da bude ni previše svetla, a ni tamna.
Ukoliko je crvena previše zagasita, to oduzima na sjaju kamena i umanjuje vrednost, s druge strane previše svetao dragulj, gubi na autentičnom izgledu po kome je rubin slavan i omiljen. Ukoliko kamen nema vidljive inkluzije, onda vrednost dodatno raste.
Nakit oplemenjen draguljem rubina, predstavljaće savršen poklon svakoj dami kojoj želite da pokažete posebnu naklonost i iskažete ljubav, a ogrlica sa priveskom srca ukrašenim rubinom, jasno će iskomunicirati vaše namere i emocije.
Najcenjeniji dragi kamen plave boje, Safir – simbol je noblesa i aristokratije, a vekovima je najpopularniji dragulj među kraljevskim porodicama. O tome svedoči i novija istorija, pa i činjenica da je Princ Vilijam zaprosio Kejt Midlton, upravo vereničkim prstenom oplemenjenim plavim safirom.
Od ovog događaja, širom Velike Britanije, verenički prsten sa safirom, postaje rastući trend, uprkos činjenici da se ovaj prsten već godinama prenosi s kolena na koleno u kraljevskoj dinastiji – verujući da je ovaj dragulj simbol dobre sreće, vrline i mudrosti.
Safir se takođe pominje u mnogim legendama starih civilizacija, pa su tako stari Persijanci verovali da Zemlja naleže na ogromnom safiru, koji svojim odsjajem boji nebo u plavo.
U Budizmu nalazimo verovanje da safir ima umirujuće dejstvo za um, što možemo objasniti teorijom boja, koja takođe smatra plavu najboljom bojom za opuštanje.
Safir je najcenjeniji dragi kamen plave boje, ali je malo poznata činjenica da se može videti i u roze, ljubičastoj pa čak i zelenoj boji. Minđuše oplemenjene safirom, predivan su detalj za sve dame svetlijih očiju, koje uz žive boje ovog dragulja, dobijaju na sjaju i bivaju posebno istaknute.
Dijamant je verovatno najpopularniji i najcenjeniji dragulj, a spada i u najskuplje drago kamenje na svetu, pa mu ne treba posebno predstavljanje. Za razliku od prethodno pomenutih dragulja, vrednost dijamanata počinje da raste nešto kasnije, tačnije tek oko 15. veka, kada za njega počinje da se interesuje aristokratija zapadne Evrope.
Kada je Kralj Henri VIII, 1521. godine, svoju krunu oplemenio dijamantima uz ostalo drago kamenje, doprineo je popularizaciji ovog dragulja, međutim, prava ekspanzija dijamanata dešava se u 19. veku. Naime, krajem 19. veka otkrivaju se rudnici ovog dragulja na području Južnoafričke republike.
Nakon toga, popularizaciji dijamanata značajno doprinosi pop kultura, koja dijamantski nakit uzdiže na pijadestal, pa su dijamantske minđuše i dijamantska ogrlica danas simbol prestiža i elegancije, baš kao što su nas učile mnogobrojne glamurozne holivudske filmske zvezde 20-tog veka!
Verenički prsten sa dijamantom, danas je gotovo nužni element svake prosidbe, jer zbog svoje istovremene efektnosti i sofisticiranosti, predstavlja vanvremenski komad nakita koji nikada ne izlazi iz mode, te predstavlja logičan odabir prilikom selekcije prstena koji je namenjen nošenju do kraja života.
Kao i kod procene drugog najskupljeg dragog kamenja, vrednost dijamanata procenjena je na osnovu boje, prozirnosti i obrade. Zahvaljujući svojoj hemijskoj strukturi, dijamant ima potencijal za dostizanje najvećeg sjaja vršenjem poliranja, u odnosu na bilo koj drugi prozirni dragulj, a ovaj proces dostizanja blistavosti naziva se adamantium.
Zbog svoje čvrstine i postojanosti, simbolično se vezuje za dugovečnost i trajanje, pa je idealan i čest odabir za poklon za proslavu godišnjica braka. Narukvica od belog zlata sa dijamantom, tako, predstavlja idealno darivanje za proslavu dugogodišnjih brakova, poput čuvene zlatne svadbe.
Drago kamenje i nakit obogaćen njima, predstavlja predmet od neprocenjive i vanvremenske vrednosti, o čemu nam svedoči duga istorija njegovog postojanja i korišćenja.
Ukoliko želite da svoju ili kolekciju nakita drage osobe, obogatite jednim ovakvim predmetom, posetite juvelirnicu Magioni – riznicu najfinijih, sertifikovanih dragulja i autentičnih komada nakita, a njeno profesionalno osoblje pomoći će vam da odaberete pravi detalj za vaše najvažnije životne događaje.
Dugmad za manžetne iz kolekcije The Roots idejnog tvorca Tijane Stanimirović nagrađena su prestižnim priznanjem Iron A’ Design Award u kategoriji nakita, naočara i satova. A’ Design Award and Competition je najvažnije svetsko dizajnersko priznanje. Predstavlja izuzetnu dizajnersku izvrsnost i najveće dostignuće u svetu dizajna.
